Поштовани студенти,

Дуго сам се уздржавао да Вам се овако обратим и надао да до тога никада неће доћи. Нажалост, преварио сам се у процени.

Пре неколико дана Универзитетски спортски савез Београда је искључен из Спортског савеза Београда. Био је то последњи чин разбијања и уништавања нашег савеза; последњи чин процеса који веома дуго траје. То значи да сте остали без институционалне и финансијске подршке да се бавите спортом, на начин као што су се њим бавили студенти скоро седам деценија. Претходно је наш савез искључен из Универзитетског спортског савеза Србије, што је условило да останемо без финансирања од стране Министарства просвете и од Београда преко Секретаријата за спорт и омладину. О свим најзначајнијим збивањима смо обавештавали појединце и институције у држави (председника, премијерку, Министарство омладине и спорта), све у нади да ће разум победити. Посебно сам очекивао да се ово неће дешавати у академској средини, јер није лако прихватити чињеницу да они који раде у њој, делују супротно интересима студената у области студентског спорта.

Будући да деценијама не припадам ниједној политичкој странци и да ме политика неупоредиво мање интересује од спорта за који живим, одмах се дистанцирам од сваке помисли да се овде ради о окршају политичких неистомишњеника. Управо због тога нико не треба да тражи кривца изван наше организације студентског спорта, јер се овакви проблеми искључиво решавају у њеним оквирима.

Пре седам година сам изабран за председника УССБ, јер су ме молили да помогнем уздрманом студенском спорту. Прихватио сам се те волонтерске функције с великим амбицијама иако сам у то време био окупиран бројним наставничким, друштвеним и руководећим пословима (био сам декан ФСФВ). Била је то моја најлошија животна одлука. Проблеми су почели већ од првог састанка и никада нису престали, само су се гомилали. У то време је на челу УССС био Синиша Јаснић. Мислио сам да ће после њега све поћи муњевито напред, али није! У неким стварима је било и горе. Јаснић бар никада није радио на укидању студентских спортских организација.

Нећу се бавити тим периодом и догађајима у њему, као ни неким новијим дешавањима, већ ћу само изнети основне догађаје који су довеле до ове ситуације.

  1. Скупштина УСС Србије је одржана 30.09.2019. године у Нишу. Скупштину није заказао и припремао колега Душан Алексић из Крагујевца, коме је то била обавеза по руководећој функцији, већ Милош Обрадовић. Због тога, али и зато што није ни позван на скупштину (?), Алексић је дао неопозиву оставку. Скупштини је Душан Алексић, непозван, присуствовао и учествовао у њеном раду. Већ је та чињеница наговештавала драматичне догађаје који су следили и који су темељно припремљени.
  2. Руководство УССС је на састанак позвало ректоре универзитета у Београду, Нишу, Новом Пазару и Крагујевцу који су, изузев ректора из Крагујевца, активно учествовали у раду и утицали на одлуке, иако је УССС као спортска организација изван њихових надлежности, или тако треба да буде. Ако је била жеља руководства УССС да потражи помоћ од најистакнутијих личности академске заједнице, остаје отворено питање зашто нису позвани ректори других универзитета, државних и приватних.
  3. Верификациона комисија на челу са ред. проф. др Миладином Костићем, ректором Универзитета у Новом Пазару, оспорила је пуномоћја делегатима нашег савеза и Универзитетског спортског савеза Ниша! Образложење је било невероватно: два поменута савеза не представљају универзитете! Узалуд смо говорили оно што сви деценијама знају, а то је да смо први основани савез у земљи, да постојимо од 1953. године као један од најстаријих спортских савеза, да се под нашим окриљем такмиче сви универзитети у Београду (државни и приватни), да су наши чланови и високе школе… Тражено је од нас да о томе дамо доказе, иако у позиву за састанак није ни поменуто да доказе треба донети. После расправе која је потрајала, изгласана је једна од најспорнијих одлука мимо свих правила, мимо статута УССС, нажалост и мимо разума: два најстарија студентска спортска савеза, у Београду и Нишу, основани 1953. и 1968. године, који чине кичму универзитетског спорта у Србији, верификациона комисија скупштине је искључила из УСС Србије!? Сви који се бар минимално разумеју у право, знају да такве одлуке може донети само скупштина са јасним и добро документованим образложењем. Све то стоји у статуту УССС. Тужно делује чињеница да је тумачење да два наведена савеза нису представници универзитета, дао редовни професор права. Све што следи засновано је на поменутој незаконитој одлуци. По узору на Београд, основано је Спортско удружење Универзитета у Нишу, а ректор Универзитета у Нишу је на скупштини тврдио да само то удружење представља студенте Ниша. Предложено је да се то удружење прими у УСС Србије. Уочи самог гласања, неко је затражио документа удружења. Милош Обрадовић је енергично подигао папире, али се показало да удружење у том тренутку није ни регистровано у АПР-у! Био је то само још један тужан чин, тужне скупштине.
  4. Узалуд смо у више наврата тражили да добијемо спорну одлуку о искључењу и да нам се достави записник. Ни тада, ни касније, нисмо добили ни један једини одговор, осим решења о искључењу. Међутим, то решење је знатно раније достављено Секретаријату за спорт и омладину него нашем савезу!? Па је после првог решења на исту адресу достављено друго решење које се разликовало од првог. Основни разлог за то је био захтев да се нашем савезу обустави финансирање! Морао сам 5.02.2020. да одговорим писано Спортском савезу Београда о нашем чланству у УССС јер је акција против нашег савеза била увелико у току. Када сам одговорио да ми никакву одлуку ни записник нисмо добили и да смо још увек чланови УССС, нашем савезу је стигло решење 18.02.2020, без датума на документу(!), дакле, скоро пет месеци након скупштине у Нишу. Вероватно га не би ни добили да нису схватили да нас без тог решења не могу искључити из Спортског савеза Београда. Записник никада нисмо добили иако смо га више пута тражили.
  5. Наступило је време короне, а ја сам као човек који има више од 65 година био без могућности да се крећем. Ипак, прикупили смо потврде више универзитета да су наши чланови и да се такмиче у нашој организацији. Потврде смо послали Министарству омладине и спорта, Спортском савезу Београда, Секретаријату за омладину и спорт и, што је најважније, Универзитетском спортском савезу Србије и председнику проф. Дејану Мадићу. Узалуд! Председник УСС Србије, проф. Мадић се тим поводом уопште није огласио, нити је било шта предузео да се очигледна неправда исправи. Чак се није ни огласио. У овом случају, одговорност професора Мадића је највећа, јер је он на челу УССС, а ништа није учинио да се на основу јасних доказа неправда исправи. Жалили смо се арбитражној комисији али она није разматрала чињенице, већ је нашу жалбу одбила због закашњења. Форма је опет победила суштину, јер је то некоме одговарало.

Могло би се још много тога рећи, али је ово сасвим довољно за сада. Несхватљиво је да се једна организација, као што је УСС Србије, њено руководство и чланови (не сви), одриче, и то неправедно, своје две најстарије, највеће и најактивније организације. Избацивањем нашег савеза из УССС и прекид финансирања без своје организације су остали сви универзитети у Београду, Криминалистичко полицијски универзитет, Војна академија и високе школе. Нису остали само без бројних такмичења у спортским гранама, већ и без бесплатних програма пливања, плеса, куглања и стреличарства, без могућности да буду послати на европска спортска такмичења. Наш савез је проширио своју активност и на прва организовања такмичење 3х3 и првенство студената Београда у атлетици, сарадњу са студентским организацијама у Кини где се успешно такмичила наша репрезентација и друго. Сада је све заустављено и велико је питање колико ће требати времена да се све врати на већ достигнути ниво.

Сви који ово прочитају поставиће једноставно питање: „Зашто се све ово ради“? Одговор је релативно једноставан. Иза целог пројекта уништавања УСС Београда стоје појединци из Спортског удружења Универзитета у Београду, уз обилату помоћ ректорке Иванке Поповић. Ово удружење жели да буде финансирано из истих извора из којих се финансира УССБ, што није могуће ако обављају исту делатност. Ако нема УССБ, онда су врата финансирања отворена. Да не буде забуне – већина факултета (18) Универзитета у Београду се такмичи у организацији нашег савеза, а неке од њих смо финансирали када су се такмичили у Европи. Узалуд сам на састанцима са ректорком Поповић предлагао да заједнички развијамо универзитетски спорт, а на једном састанку је био и Славко Гак, у то време градски секретар, који је све објаснио и подржао наш савез као организацију која окупља све студенте у Београду.

Ректорка је члановима извршног одбора Спортског савеза Београда, изузев мени, послала мејл који не приличи њеној функцији и угледу и у коме врши индиректни притисак да се Универзитетски спортски савез Београда искључи. На том састанку је донета једногласна одлука да се наш савез не искључи. На ту одлуку жалило се Спортско удружење Универзитета у Београду! Који интерес тог удружења може бити осим да се позиционира у Спортском савезу Београда и финансирању уместо Универзитетског спортског савеза Београда? Али, Спортско удружење Универзитета у Београду не може заменити наш савез, јер је њихов ареал у оквирима Универзитета у Београду, нити може бити члан Спортског савеза Београда, јер није савез, него удружење. Жалба је усвојена, а студенти свих универзитета и високих школа су организационо остали изван спорта у Београду. Сигурно ће се десити и оно што је пројектовано – новац за студентски спорт ће бити усмерен само ка Универзитету у Београду.

Борба нашег савеза за опстанак у изузетно тешким условима наставити ће се с новим људима и енергијом. На свим студентима и руководиоцима бројних универзитета у Београду и студентима високих школа је да се тој борби прикључе и да студентски спорт врате студентима; да сви имају равноправне могућности да у њему учествују; да се створе бољи материјални услови, да се разгранају такмичења и спроведу рекреативне активности и друго. А они који су довели наш спорт у ову ситуацију, када једног дана истина победи (а хоће!), морали би трајно да се из њега сами повуку или искључе.

Стојим иза свих својих дописа и увек сам нудио моменталну оставку и извињење ако у њима нешто није тачно.

У Београду, 30.04.2021. године

                                                                                                         Владимир Копривица,

                                                                           председник Универзитетског спортског савеза Београда

ПС. Спортски савез Београда је вест о искључењу Универзитетског спортског савеза Београда објавио на инстаграму. Први лајк је стигао од онога који је ову вест нестрпљиво очекивао.

За додатне информације о дешавањима у студентском спорту у Србији можете прочитати и два писма које је председник УСС Београда доставио надлежним институцијама у претходном периоду:

ПРИЛОГ 1: Pismo 1 и Prilozi za pismo 1

ПРИЛОГ 2: Pismo 2