Izabrati sopstven put kojim želite da koračate, a koji je popločan strašću prema nečemu što radite predstavlja formulu za uspeh, koju mlada srpska teniserka Olga Danilović uspešno primenjuje. Sport je oduvek bio sastavni deo njenog života, samo je trebalo malo vremena da prođe kako bi Olga pronašla onaj koji će zapravo postati njen život.

Prema sopstvenom priznanju još od malena je posedovala energiju koju je bilo potrebno kanalisati, a fizička aktivnost je, naravno, predstavljala najbolji način za to.

„Ja sam jako hiperaktivna i sada, a bila sam i kao dete. Kada nema treninga to je tolika količina energije koju ne znam gde da ispoljavam. Kao mala sam probala dosta sportova, ali se nisam našla ni u jednom. Tenis sam krenula čisto radi zabave, jer je trebalo negde da iskoristim svu ovu energiju. Međutim, kad sam prvi put probala, samo je nešto kliknulo i od tad nisam ispustila reket iz ruke.“

Od tog momenta Olga je počela da kreira svoj put radeći ono što voli. Ubrzo nakon što je zakoračila u svet ovog belog sporta usledili su i prvi turnir, a osvajanje jednog takmičenja omogućilo joj je da shvati svoj životni poziv.

„Ja sam jako rano krenula da igram tenis, sa pet i po godina. Već sam sa sedam, osam krenula na turnire. Prvi put sam osetila da može nešto da bude kad sam osvojila turnir do 10 godina u Banjaluci. Svidele mi se te nagrade, pehar, bila sam srećna, tako da sam tad osetila da me vuče sve više i više.“


Kao dete poznatih roditelja veoma rano se susrela sa medijskom pažnjom i svi su znali da je ona ćerka Predraga Danilovića. Na Olgu je ova činjenica delovala motivišuće i ubrzo su ljudi počeli da je prepoznaju kao teniserku i mladu nadu Srbije u ovom sportu.

„Moj tata je i pre nego što sam ja uhvatila reket u ruke bio dobro poznat u Srbiji i imali smo medijsku pažnju, a i ja sam jako rano izašla u novinama kako igram tenis. Mislim da je za mene to već bila svakodnevnica“, objasnila je Danilovićeva i dodala kako je pritisak koji postoji upotrebila u svoju korist: „Pritisak je sastavni deo ovog sporta i mislim da je to čak i njegova draž. Ta neka neizvesnost, neka tenzija. Ali, samim tim i kad ima tenzije, posle meča kad pobediš je neopisiv osećaj. Generalno sam se navikla i ne idem protiv toga, jer to ne mogu da promenim. Okrenula sam ga na svoju stranu, u neki pozitivan smer i sad mi je mnogo lakše.“

Više puta je istakla Novaka Đokovića kao svog uzora, a sada i ona je postala idol deci širom Srbije koji žele jednog dana da zaigraju tenis na najpoznatijim svetskim terenima.

„Uglavnom su to neke devojčice kojima sam ja uzor. Mnogo mi je drago i puno mi je srce kad ih vidim i kada neko hoće da se slika sa mnom. To znači da radim nešto kako treba, da taj tenis utiče na druge, kao što je uticao i na mene. Čime god da se čovek bavi je lepo, ali sport ima tu neku svoju draž. Ja gledam Noleta kao svog idola i želim da ja budem primer kao što je i on meni, kako na teniskom terenu tako i van njega. Kada ti je neko idol, tebi je idol cela ličnost, a ne samo neko ko je na terenu. Tako ja gledam Noleta i trudim se da te devojčice i dečaci gledaju mene.“

Uloga uzora koju sportisti imaju naročito dolazi do izražaja u situacijama kao što je trenutna u svetu. Pandemija virusa Covid 19 učinila je da smo svi jednaki pred opasnošću, ali sportisti su ti koji imaju mogućnost da pošalju poruku i pokrenu neku promenu.

„Svi mi smo svesni šta se trenutno događa, neki više, neki manje. Ljudi poznaju sportiste i mislim da je nama tri minuta posla da kažemo poruku, a ljudima može da znači. Ili na primer, ja radim na instagramu neki ples i to podstiče devojčice da ostanu kod kuće i rade to. Sad smo svi mi isti, ali sportisti jesu javne ličnosti i jesmo tu da pomognemo u ovim situacijama. Ne kažem da treba da bude prenaglašeno, ali je to sve dobra volja i to radimo za dobrobit svih nas.“

Mali je broj profesionalnih sportista koji se odluče da istovremeno sa sportskom razvijaju i akademsku karijeru, a Olga je jedna od njih. Za kraj razgovora ona je sa nama podelila zbog čega je izbor pao baš na Fakultet za sport – Union Nikola Tesla.

Čovek, bio on sportista ili ne, treba da radi na sebi konstantno. Ja se trudim da radim na sebi i da svakog dana uradim i naučim nešto novo. Mislim da pored sporta postoje još neke stvari koje su bitne. Ja uvek kažem da je jako lepo čuti nekog ko zna lepo da priča iz prostog razloga što odmah više ceniš tu osobu. Meni je Nole idol i zbog toga. Svaki njegov intervju, svaka njegova priča je sažeta, mirna i lepa. Mislim da samim tim imaš nešto što te zanima i želiš da se unaprediš. Za Fakultet za sport sam se opredelila zato što sam u sportu i prosto se nadovezuje na ono što sam naučila iz ličnog iskustva. Kao što sam rekla, treba da radimo na sebi zato sam se i ja odlučila da upišem fakultet, jer samo može da mi pomogne.“

 

Autor: Anđelija Milovanović

FOTO: Instagram/danilovicolga, Internet prezentacija Fakulteta za sport/ www.fzs.edu.rs